Kako uspešno položiti stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu (BZNR)?

Stručni ispit iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja ključni korak za sva lica koja žele da se profesionalno bave ovom važnom delatnošću. Iako mnogi kandidati pristupaju ispitu sa strahom i neizvesnošću, brojna iskustva pokazuju da je adekvatna priprema i poznavanje strukture ispita najbolji put ka uspehu. Ovaj članak predstavlja sveobuhvatan pregled zasnovan na iskustvima polaznika, sa brojnim korisnim savetima za svaki deo ispitnog postupka.

Struktura ispita i opšti utisak

Stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu sastoji se iz pet delova, koji se polažu u različitim sobama ili kancelarijama. Celokupni proces vodi jedna koordinatorka, koja kandidate upućuje i objašnjava tok polaganja. Prema iskustvima većine, ispitivači su korektni, spremni da pomognu i vode računa da se kandidati ne osećaju previše pod stresom. Važno je zapamtiti da je ispit mnogo manji "bauk" nego što se čini, pod uslovom da ste se solidno pripremili.

Prva soba: Zakon o radu, zdravstveno i penzijsko osiguranje

Prvi deo ispita obuhvata pitanja iz oblasti radnog prava, zdravstvenog osiguranja, zakona o zdravstvenoj zaštiti i zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prema iskustvima, ovaj deo nije preterano zahtevan. Ispitivačica traži poznavanje osnovnih principa i ključnih odredbi, bez ulaska u suvišne detalje ili cepidlačenje. Kandidati treba da se fokusiraju na razumevanje suštine - šta su osnovna prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u ovim oblastima. Pomaže ako znate neke ključne brojeve ili rokove, ali akcenat je na opštem poznavanju materije.

Druga soba: Zakon o BZNR i međunarodni izvori

U drugom delu ispituje se poznavanje Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kao i relevantnih međunarodnih konvencija i propisa Evropske unije. I ovde ispitivačica pokazuje razumevanje i pomaže kandidatima. Najveći akcenat stavlja se na sam Zakon o BZNR - njegove definicije, obaveze poslodavaca, prava zaposlenih, organizaciju poslova bezbednosti. Međunarodne konvencije (kao što su Konvencije MOR-a br. 155, 161, 187) treba poznavati u osnovnim crtama: šta regulišu i koji im je glavni cilj. Nije potrebno bubanje tačnih brojeva članova, već razumevanje suštine.

Treća soba: Pismeni deo - Izrada akta o proceni rizika

Ovaj deo ispita mnoge kandidate najviše plaši, ali uz pravilnu pripremu može da bude i najlakši. Kandidat dobija nasumično odabrano radno mesto (npr. električar, limar, domar, vozač buldožera) i ima dva sata da uradi pismenu procenu rizika za to mesto. Pored praznih listova papira, dobija se i lista opasnosti i štetnosti, a kandidat bira metodu procene rizika po sopstvenom izboru (često se koristi Kinney metoda zbog jednostavnosti).

Šta je ključno za uspeh u ovom delu?

• Opis radnog mesta i procesa: Detaljno opišite šta osoba na tom radnom mestu radi, koju opremu koristi, koje sirovine i materijale rukuje.
• Identifikacija opasnosti i štetnosti: Sistematično navedite sve potencijalne opasnosti (mehaničke, električne, hemijske, itd.) i štetnosti (buka, vibracije, prašina, itd.) koje proizlaze iz opisanog radnog procesa.
• Procena rizika: Primenom odabrane metode, za svaku identifikovanu opasnost/štetnost odredite nivo rizika (obično kombinacijom verovatnoće i težine posledica).
• Predlog mera: Za svaki identifikovani rizik predložite odgovarajuće mere zaštite (tehničke, organizacione, lična zaštitna sredstva).
• Zaključak - OBAVEZNO: Na kraju procene mora se napisati jasno formulisan zaključak da li je, prema vašoj proceni, to radno mesto sa povećanim rizikom ili nije, i zašto. Ovaj zaključak je često presudan za ocenu.

Važna napomena: Tokom rada na pismenom delu, dežurni nadzornik je prisutan, ali atmosfera je opuštena. Prema iskustvima, prepisivanje ili korišćenje pomoćnog materijala nije strogo kontrolisano, ali se ne preporučuje oslanjanje isključivo na to. Bolje je unapred vežbati izradu nekoliko procena za različita zanimanja.

Četvrta soba: Usmeni deo - Procena rizika

Nakon pismenog dela, sledi usmeni ispit iz oblasti procene rizika. Kandidat izvlači pitanja na listiću. Važno je napomenuti da ispitivač ne traži odbranu vaše konkretne pismene procene koju ste upravo uradili. Umesto toga, postavljaju se pitanja iz šire teorijske oblasti procene rizika. Ova ispitivačica je opisana kao veoma prijatna i spremna da pomogne ako kandidat zastane. Ključ je da pričate smisleno i logički o temi, čak i ako niste sigurni u svaki detalj. Tipična pitanja mogu biti: šta obuhvata tehnološki proces, šta sadrži zaključak akta, kada se vrši izmena i dopuna akta o proceni rizika, koja su prava zaposlenih na radnom mestu sa povećanim rizikom.

Peta soba: Pravilnici (Posebni deo) - Najzahtevniji deo ispita

Ovaj deo ispita se konsenzusom prošlih polaznika smatra najzahtevnijim i na njemu najviše kandidata ne uspeva. Ispitivanje se vrši iz brojnih pravilnika o bezbednosti i zdravlju na radu za posebne delatnosti (gradjevina, električni radovi, rad sa hemikalijama, buka, vibracije, rad na visini, itd.). Ispitivač postavlja pitanja iz glave, često prilagođavajući ih radnom mestu kandidata (ako je zaposlen).

Kako se efikasno pripremiti za pravilnike?

• Pročitajte sve pravilnike: Nemoguće je položiti bez čitanja svih relevantnih pravilnika sa liste. Međutim, ne treba učiti sve napamet.
• Fokus na suštinu: Umesto da pamtite ceo tekst, pokušajte da razumete o čemu se radi u svakom pravilniku. Šta je glavni problem koji taj pravilnik rešava (npr. zaštita od pada sa visine, zaštita od buke)?
• Ključne brojčane vrednosti: Naučite neke bitne granične i akcione vrednosti (npr. za buku, vibracije), visine sa kojih se smatra rad na visini, rokove za preglede opreme.
• Nabrajati umesto pamćenja: Ako u pravilniku postoji nabrajanje od 10-15 stavki (npr. šta sve sadrži elaborat o uređenju gradilišta), naučite nekoliko (5-6) ključnih, ne celo nabrajanje. Važno je pokazati da znate o čemu je reč.
• Nemojte "lupati gluposti": Ako ne znate tačan odgovor, bolje je reći da ne znate ili pokušati da objasnite opšti princip, nego izmišljati netačne informacije. Ispitivač ceni iskrenost i pokušaj razmišljanja.

Posebnu pažnju obratite na pravilnike koji se odnose na vašu struku ili delatnost u kojoj radite, jer je velika verovatnoća da će se pitanja bazirati na tome.

Praktični saveti i najčešće greške

Na osnovu brojnih iskustava, evo nekih ključnih saveta za uspešno polaganje:

1. Koristite dostupne materijale: Pored zvaničnih zakona i pravilnika (dostupnih na sajtovima ministarstva i Uprave za BZNR), tražite od iskusnijih kolega skripte ili prikupljena pitanja. One pomažu da se fokusirate na ono što se najčešće pita. Međutim, budite oprezni od pojedinaca koji bespravno prodaju skripte po visokim cenama - materijal se može naći i besplatno.
2. Vežbajte procenu rizika: Ne dovoljno je samo teorijski znati šta je procena. Uzmite 5-6 različitih zanimanja i vežbajte pisanje celovite procene po modelu koji očekuju na ispitu. Ovo će vam dati sigurnost i uštedeti vreme tokom ispita.
3. Ne odustajte usmeno: Ako ne znate tačan odgovor na usmenom ispitu, nemojte ćutati. Počnite da pričate o nekom širem konceptu vezanom za pitanje. Ispitivači često cene pokušaj i mogu vas usmeriti ili prekinuti kada vide da znate dovoljno.
4. Organizacija ispitnog dana: Isplanirajte dolazak, budite smireni. Na početku će vam sve biti objašnjeno. Slušajte pažljivo uputstva koordinatorke.
5. Šta ako padnete deo ispita? Ako ne položite samo deo ispita (najčešće pravilnike), naredni put polažete samo taj deo koji vam je ostao, uz plaćanje proporcionalne takse.

Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu

Važno je napomenuti da je 2023. godine stupio na snagu novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl. glasnik RS", br. 35/2023). On donosi određene izmene u terminologiji (npr. uvodi pojmove "savetnik" i "saradnik" umesto opšteg pojma "lice za BZNR"), preciznije uslove za obavljanje poslova i druge izmene. Pripremajući se za ispit, obavezno pročitajte i ovaj novi zakon, jer se na njemu zasniva deo pitanja. Promene u pravilnicima takođe prate ovaj novi okvir, tako da je važno imati ažuriranu literaturu.

Zaključak

Polaganje stručnog ispita iz bezbednosti i zdravlja na radu zahteva sistematičnu pripremu, razumevanje a ne samo pamćenje, i vežbanje praktičnog dela. Iako izgleda obimno, uz dobru strategiju učenja i korišćenje iskustava onih koji su već prošli ovaj put, uspeh je siguran. Klič je da se ne uplašite obima, već da ga podelite na manje celine, da shvatite suštinu svakog propisa i da vežbate ono što se ne može samo pročitati - procenu rizika. Srećno na polaganju!