Estetska Hirurgija i Društveni Pritisci: Gde je Granica?
Da li je estetska hirurgija postala previše normalizovana? Analiza uticaja popularne kulture na percepciju lepote i zdravlja.
Estetska Hirurgija i Društveni Pritisci: Gde je Granica?
Trenutni trendovi i normalizacija estetskih zahvata
Posmatrajući savremene trendove kako u svetu tako i u našem regionu, primećuje se da su neke stvari koje možda nisu trebale postati normalne, postale široko prihvaćene. Estetska hirurgija, botoks, zatezanja, fileri i implantati postali su svakodnevnica, posebno među poznatim ličnostima.
Najveće zvezde današnjice rado idu pod nož i "trpaju" svoje telo raznovrsnim hemikalijama kako bi zaustavile prirodni proces starenja. Ova pojava neizbežno menja svest i percepciju lepote, utičući na mlađe generacije da imitiraju svoje idole.
Poreklo popularnih trendova
Fenomen poput "napućenih usta" (duck face) koji je postao ekstremno popularan među mlađim generacijama, u stvari potiče iz porno industrije. Određeni tip žena popularizuje ovakve trendove, kako na Zapadu tako i u našem regionu. U većini slučajeva, radi se o ličnostima sumnjivog moralnog karaktera ili tzv. "starletama".
Zanimljivo je da čitajući ženske komentare na forumima i društvenim mrežama, vide se kontradiktorni stavovi - žene istovremeno i osuđuju i brane takve primerke, što ukazuje na duboke društvene podvoje.
Dvostruki standardi i licemerje
Postoji očigledna dvoličnost u društvenom prihvatanju estetskih zahvata. Hirurški zahvati i "serviranje laži" često su prihvatljivi kada se radi o nekoj zvezdi ili poznatoj osobi koju pojedinac ceni, ali isti postupci se osuđuju kada ih preduzima "konkurencija".
Ključno pitanje koje se nameće je: gde povlačiti liniju između onoga što je prihvatljivo i onoga što nije? Da li biste svom detetu rekli da se seče i puni hemikalijama zarad lažne percepcije lepote?
Uticaj društvenih mreža na samopouzdanje
TikTok, Instagram i druge platforme prepune su influencera sa filterima, filerima i sličnim "pomoćnim sredstvima" koja stvaraju nerealnu sliku savršenstva. Ovo neizbežno utiče na samopouzdanje mladih ljudi, posebno devojaka, koje se suočavaju sa osećajem neadekvatnosti.
Porodice poput Kardashian postale su standard lepote na temelju laži, što ima duboke posledice na mentalno zdravlje mladih. Sličan problem postoji i u muškoj populaciji, gde fitnes modeli na steroidima stvaraju nerealne standarde fizičke pojave.
Kada su zahvati opravdani?
Postoji razlika između estetskih zahvata koji su nužni (sanacija ožiljaka, korekcija kongenitalnih mana) i onih koji su motivisani isključivo društvenim pritiskom ili poremećenom percepcijom sopstvenog izgleda.
Problem nastaje kada se nezdravi standardi lepote normalizuju i kada deca, koja nisu u stanju da donose racionalne odluke, postanu meta marketinških strategija koje promovišu "brza rešenja".
Zaključak
Dok svako ima pravo da donosi odluke o svom telu, važno je razlikovati individualne izbore od društvenih bolesti. Ono što nije normalno i zdravo, nikada ne bi trebalo biti normalizovano. Kao društvo, treba da promovišemo prirodnu lepotu i zdrav odnos prema sopstvenom telu, umesto da podstičemo generacije da se tovare hemikalijama i rizikuju zdravlje zarad prolaznih trendova.
Pravo pitanje nije da li smemo da menjamo svoj izgled, već zašto to želimo da uradimo i ko ima koristi od tih promena.